- Razmišljanje i/ili učenje o nečemu aktivira određene neurone
- Kada se određeni neuroni aktiviraju istovremeno, oni se povezuju jedan sa drugim da bi formirali jače mreže
- Dakle, kad god se aktiviraju samo neki od istih neurona, cela mreža će se aktivirati – a ovo je prisјеćanje
Onda, šta je zaboravljanje?
Zaboravljanje je svakako frustrirajuće — i za studente i za profesore, ali zaboravljanje je normalan, prilagodljiv proces. Ljudski mozak zauzima fascinantnu evolucionu fazu između pamćenja i zaborava. U mnogim slučajevima pamtimo samo određene detalje. U stvari, zaborav se može pripisati bledenju sećanja. Što se tiče toga kako sećanja blede, Ebinghausova kriva zaborava je fantastičan primer: „Unutar protoka vremena, većina onoga što se čulo, videlo ili o čemu se razgovaralo zaboravlja se; ono što ste izgubili su detalji. Ako pravite beleške tokom časa i pogledate ih 24 sata kasnije, kladim se da nećete imati pojma o čemu se radi u ogromnom delu tih beleški. Možda ćete pitati: „Zašto sam ovo napisao?“
Način da obuzdate „krivu zaborava“
ODVOJITE SESIJE PREGLEDA
Za studente koji žele da zadrže informacije za završni ispit, trebalo bi da uče tokom nekoliko nedelja. Duži vremenski periodi dovode do dužeg zadržavanja.
„Efekat razmaka“ – učinak učenika na testovima se „poboljšava kada se povećaju intervali između uzastopnih sesija učenja koje vode do ovih ispita“, u odnosu na „masovnu vežbu“—odnosno proučavanje puno materijala u kratkom vremenskom periodu. Studenti takođe naginju ponovnom čitanju materijala kao metodi učenja. Ali kada jednostavno čitamo sadržaj, možda ćemo se osećati kao da smo ga savladali — a zapravo ga nismo dulje obradili. U stvari, pregledavanje beleški po prvi put pre ispita je u suštini kao učenje novog materijala u tom trenutku.
Umesto toga, trebalo bi da provedemo više vremena radeći probleme u praksi, jer nam testiranje našeg znanja pomaže da shvatimo gde smo još uvek malo zarđali. Dakle, razmislite o isprobavanju sledećeg rasporeda učenja:
1. pregled (u roku od 2 do 5 sati od časa)
- Pregledajte svoje beleške i:
- Popunite ono što ste možda propustili da zapišete na času
- Dodajte detalje iz drugih izvora, poput udžbenika
- Zapišite pitanja na margini
2. pregled (1 ili 2 dana kasnije)
3. pregled (1 nedelju kasnije)
Predispitni pregled
Ipak, vodite računa, ne treba da pregledate beleške odmah posle časa, jer možda nećete obraćati veliku pažnju na detalje kada vam je materijal još svež u mislima.
