Iluzija grupisanja
Iluzija grupisanja je sposobnost uma da povezuje događaje koji se javljaju u nekom nizu. Jedna od ovakvih iluzija je pretpostavka o statističkim kvotama. Na primer, većina ljudi smatra da je neobično ukoliko tokom bacanja novčića četiri puta zaredom dobijete “glavu”. Međutim, ako ste dobili “glavu” tri puta uzastopno, pomislićete da je veća verovatnoća da se to dogodi i četvrti put, iako su vaše šanse i dalje 50 posto.
Deža vu
Imate osećaj da se nešto već dogodilo ili će se dogoditi? Ovaj zanimljivi fenomen tema je brojnih istraživanja već decenijama, pa ne čudi što o njemu postoje brojne teorije: o emocionalnim reakcijama, vremenskom jazu, mešanju sećanja…
Efekat odricanja bola
Nedavno su istraživači s Univerziteta Oksford otkrili novi lek protiv bolova – obrnuti dvogled. Naučnici su pokazali da ispitanici koji su gledali svoje ranjene ruke kroz obrnuti dvogled, iskusili mnogo manji bol, što je dovelo do smanjenja otoka. Ovo pokazuje da čak i nešto bazično kao što je bol može biti oblikovano onim što vidimo. Dakle, sledeći put kada se posečete, učinite sebi uslugu i nemojte pogledati ranu.
Trodimenzionalni efekat
Česte su optičke iluzije u kojima nam se čini da se balerina okreće. Objektivno, ona se ne vrti ni u jednom smeru. To je dvodimenzionalna slika koja se jednostavno pomera napred i nazad. Međutim, naš mozak ne može da protumači dvodimenzionalne predstave sveta. Dakle, vizuelna obrada pretpostavlja da uvek gledamo trodimenzionalne oblike i da ih tumačimo kao takve.
Efekat Pigmaliona
Ovaj efekat veoma je jednostavan: visoka očekivanja dovode do boljeg učinka. Recimo, ukoliko očekujemo da nešto uradimo dobro, tako će se i dogoditi, a suprotna situacija (očekujemo loše i učinak bude loš) naziva se efektom pigmaliona. Naš um prosto stvori autosugestiju koja se ostvari baš zbog toga što se mi potrudimo da bude tako.
Efekat Purkinje
Jan Purkinje, otac moderne neurologije, pronašao je način da izazove “halucinaciju” još kao dete. Najpre je zatvorio oči, potom je okrenuo lice ka suncu da bi pomerao ruku naprijed-nazad ispred zatvorenih očiju. Nakon nekoliko minuta, Purkinje je primetio različite figure i slike koje su postajale isprepletene. Ova stimulacija je povezana s moždanom korom jer ćelije počinju da pucaju u nepredvidivim “rafalima” što dovodi do percepcije imaginarnih slika.
Preuzeto sa: hocu.ba
