Učesnica kulturne razmjene sa Kinom, Tamara nam šalje svoju priču iz Šangaja:
Imala sam više sreće nego pameti. Odluka da odem na drugi kraj planete, u nepoznatu porodicu, sama, na šest meseci, došla je ishitreno…ali, ja sam avanturista, vodim se mišlju da nijedna dobra priča ne pocinje sa: “Otišla sam na siguricu, bla bla…”
Moj život se ovde okrenuo za 180 stepeni, nabolje naravno. Kinezi su neverovatno gostoprimljivi, porodica u koju sam dosla rekla je da ne moram da jedem njihovu hranu, i kupovali mi sve što hoću. Zapravo sam se prebacila na kinesku hranu, puna je ukusa, boja. Vrlo često smo po restoranima, probala sam sve i svašta, naučili su me da kako se jedu određene stvari, pojasnili način života, običaje. Osećam se zaista kao član porodice, kuda oni tu i ja, čak i godisnju proslavu firme, poslovne večere, kupovinu hrane, nameštaja, pa do putovanja.
A Šangaaaj, oh taj Šangaj… ima da ponudi toliko da svako može da odabere šta želi… Oblakodere super moderne, najveći metro na svetu, sa neverovatnim stanicama, morem ljudi, super urbane kafiće, galerije, muzeje, ulične markete, vodene gradove… ma sve. Planski sam došla u Kinu u decembru kako bih videla to čuveno dešavanje za lunarnu novu godinu i mogu vam reći da je to prava stvar.
Pred novu godinu sam ostala sama kod kuće, provela 4 dana istražujući ovaj neverovatan grad, a kao višnja na mojoj torti utisaka je doček nove, ta neverovatna atmosfera, to iskreno radovanje novom pocetku, crveni ukrasi, raspevani ljudi, pa i crvena kovertica sa paricama, običaji su običaji. Sa 22 sam se u Diznilendu opet osetila kao dete, cak su mi i suze u nekom trenutku krenule na oči, nisam verovala da se to zaista meni dešava. Šangaju se svakako vraćam.
Ako i ti želiš da doživiš avanturu PRIJAVI SE