Intuicija je pojava uma, sticanje znanja bez jasne interferencije ili shvatanja procesa. Reč intuicija dolazi od latinskog glagola intueri, odnosno smatrati.
Šta kaže psihologija o intuiciji?
Karl Jung, švajcarski psiholog, smatra da je intuicija apstraktna iracionalna psihička funkcija, percepcija preko nesvesnog i predstavlja instinktivno shvatanje. Savremeni radovi takođe smatraju da intuicija uključuje mogućnost da se sazna ispavno rešenje za probleme i odluke. Psiholog Geri Klajn došao je do zaključka da u situacijama pod pritiskom vremena i promene parametara odlučivanja, ljudi koriste svoja prethodna iskustva i intuitivno izaberu optimalno rešenje. Neuropsihlog Rodžer Volkot Speri je potvrdio da je intuicija aktivnost desne hemisfere, dok činjenična i matematička analiza da je levo-moždana.
Šta kaže filozofija o intuiciji?
Platon definiše intuiciju kao osnovnu sposobnost ljudskog razuma da shvati pravu prirodu stvarnosti. Platonova teorija, koja je poznata kao i amannezis, opisuje intuiciju kao pre postojeće znanje koja boravi u večnosti duše. Dekartova teorija, poznata kao racionalna intuicija, objašnjava intuiciju kao otkrivanje već postojećeg znanja kroz racionalno razmišljanje o tome. Imanuel Kant smatra intuiciju kao osnovnu senzornu informaciju obezbeđenu kognitivnom sposobnošću senzibiliteta.
Šta kaže ezoterija o intuiciji?
Ošo:,,Svi imamo prirodnu sposobnost za intuiciju što nam pomaže da nađemo naš unutrašnji vodič i na ovaj način je to temelj za lični razvoj i ispunjenje. Kako je instinkt spontan rad tela, tako je intuicija spontan rad duše. Između instinkta i intuicije je intelekt, logični um gradi most.”
Dragana Bašanek, life coach: ,,Intuicija je unutrašnji kompas koji uvek zna šta je naljboje za nas. Taj osećaj nepogrešivo vodi ka sreći i ispunjenosti. Intuitivni osećaj odlikuju tri kvaliteta: smirenost, jasnost i radost.“
Tehnike za razvoj intuicije
1. Cenite i razmišljajte o porukama koje Vam intuicija daje.
Nažalost većina nas je naučilo još u detinjstvu da ne uzimamo u obzir svoja tiha osećanja, umesto njih često se oslanjamo na zadatke koji od nas očekuju porodica i prijatelji.
2. Postavite sebi pitanje i poslušajte prvi odgovor koji Vam se javi u glavi.
Većinu svog života ispunjavamo rutinskim ponašanjem i navikama koje ne ispitujemo. Iskoristite priliku i pitajte sebe zašto su neke stvari važne za Vas i da li ste izabrali rešenje koje odgovara Vašim unutrašnjim potrebama.
3. Meditirajte i vežbajte razne tehnike za relaksaciju.
Pauza i odmor su potrebni ne samo za telo, nego i za dušu. Stvorite vreme da se Vaš um oslobodi od ponavljajućih misli i budite sami u tišini, bez bilo kakve potrebe da impulsivno reagujete ili da se predate brigama.
4. Pripazite na osećanja koje se javljaju zajedno sa mislima.
Ponekad nije lako otkriti šta duboko osećamo i tada možemo biti nesigurni i neodlučni. Može Vam pomoći ako potražite osećanja koje prate neke ideje i misli. Ako ispitujete realnost tih osećanja postaćete mnogo svesniji.
5. Obratite pažnju na znake.
Kad stojimo ispred važne odluke onda često pronalazimo znake o optimalnoj odluci u raznim svakodnevnim situacijama, često dok čitamo, slušamo vesti ili razgovaramo sa poznanicima, itd. U tom slučaju razmišljajte o ovim novim aspektima i sa proverom emocija usmerite se za dalji korak.
6. Vežbajte desnu stranu mozga.
Kreativnost i intuicija su bliski. Ljudi često misle da nisu kreativni, ali to nije tačno. Umesto svakodnevne rutine ponekad isprobajte nešto novo ili radite nešto na drugi način. Kad god pronađemo novu opciju, to je znak inovativnosti.
Slušanje muzike, ples, vežbanje joge takođe može poboljšati intuitivno razmišljanje.
Preuzeto sa:portalmladi.com
