Anglicizmi su reči preuzete iz engleskog jezika i prilagođene našem jeziku. Njihov uticaj na jezik je veliki. Sve je veći broj ljudi, naročito mladih, koji upotrebljavaju anglicizme u svakodnevnoj pisanoj i usmenoj komunikaciji. Engleski jezik je veoma zastupljen u komunikaciji i tehnologiji što je i dovelo do njegovog snažnog uticaja na sve jezike sa kojima dolazi u dodir.
Na primer, danas se više ne kaže obožavalac već fan, šerovati umesto podeliti, šoping umesto kupovine, hejtovati umesto mrzeti, sori umesto izvini. Javljaju se i ivent umesto događaja, lajv umesto uživo, dil umesto dogovora, fidbek umesto povratne informacije, bilbord umesto ograsne table. Često ćemo čuti da neko kaže bestseler umesto najprodavaniji, rejting umesto procene, kul umesto odlično, fensi umesto otmeno, a lista se nastavlja.
Isto tako se često prilikom dopisivanja mladi služe engleskim skraćenicama poput LOL (laughing out loud), OMG (Oh my God), PLS (please), TNX (thanks) i mnoge druge.
Kao što postoje ljudi koji rado koriste anglicizme, postoje i oni koji nisu veliki fanovi istih. Postoje strane koje smatraju da se ljudi služe ovim rečima jer one zvuče otmenije i bolje nego na našem jeziku. Javlja se i mišljenje da se ove reči koriste iz lenjosti.
Kolika god bila naša potreba za anglicizmima, pitanje je koliko su ljudi svesni značaja očuvanja maternjeg jezika. Slažemo se da pozajmljenice krase naš jezik, približavaju nam kulture i jezike drugih naroda. Uprkos tome, ne treba zaboraviti lepotu našeg jezika jer je, nažalost, sve manje onih koji koriste reči iz maternjeg jezika.
Upotreba anglicizma s vremena na vreme može da učini da zvučite kul, ali ipak ne treba preterivati jer je sve u balansu ili uravnoteženosti.
Autor članka prof. engleskog jezika Jovana Anđelović
