Paelja (šp. la paella) vodi poreklo iz Valensije i koristi se za posudu sa dve drške u kojoj se priprema paelja. Osnova jela je pirinač, a samo jelo se iz Valensije proširilo na čitavu Španiju i Argentinu. Zahvaljujući popularnosti koju je stekla u Valensiji, paelja je dobila niz različitih varijanti koje su u skladu sa tipičnim namirnicama koje se koriste u različitim pokrajinama.
U zavisnosti od sastojaka koji je čine paelja može biti valensijanska (šp. paella valenciana), od morskih plodova i ribe (šp. paella marinera), sa mesom i ribom (šp. paella mixta ili paella mar y montaña) i paelja koja sadrži različite vrste mesa (šp. paella de montaña).
Smatra se da je pirinač stigao u Španiju u osmom veku i da njegovo uzgajanje na španskom tlu počelo zajedno sa mavarskom vladavinom. Tokom vladavine Filipa II japanska delegacija je došla u posetu Španiji i tom prilikom je pripremljen valensijanski pirinač. Početkom XVI veka ovo jelo je već bilo poznato u Španiji iako još uvek nije dobilo ime paelja, već je bilo poznato kao valensijanski pirinač. Paelja se kao naziv pojavljuje prvi put u rukopisima iz XVIII veka.
Postoji 10 osnovnih sastojaka koji se koriste u pripremi paelje i to su: piletina, zečetina, zelena boranija, lima pasulj, paradajz, pirinač, maslinovo ulje, voda, šafran i so. U zavisnosti od oblasti dodaju se i beli luk, pačetina, artičoka, aleva paprika, puževi i ruzmarin. Smatra se da je ovo jelo veoma zdravo jer ima veliku količinu proteina, ugljenih hidrata i vitamina.
Paelja je jelo koje okuplja ljude na proslavama i bez njega je nemoguće zamisliti slavlja. Postoji internacionalno takmičenje u pravljenu paelja, kao i niz proslava posvećenih ovom specijalitetu. Jedan od običaja u Valensiji zove se „anar de paella“. Ovaj izraz se koristi gotovo svakodnevno u pokrajini i odnosi se na pripremu i konzumiranje paelje.
Zbog sastojaka koji su predstavljali luksuz za mnoge, ovo jelo se pripremalo samo posebnim danima. Ovo jelo je uglavnom spremao domaćin jer je zbog kompleksnosti i svog festivalskog karaktera prevazilazilo mogućnosti domaćica.
U pojedinim porodicama postoji običaj da se paelja priprema četvrtkom. Smatra se da ovaj običaj vodi poreklo iz XX veka i da se verovatno vezuje za škole i restorane u Madridu i Kataloniji gde se nalazila na dnevnom meniju. Zbog toga što se riba lovila ponedeljkom a u unutrašnjost odvozila primitivnim kolima, nije bilo moguće doći do nje pre četvrtka pa se zato tada i pripremala paelja.
Danas je paelja svetski poznata i veoma često se može naći na meniju mnogih restorana širom sveta. Svetski rekord drži valensijanska paelja iz 1992. godine koja je težila 30 tona i bila je dovoljna da nahrani 100 000 ljudi. Ovu paelju su pripremili Manuel Velarte i Antonio Galbis sa svojim timovima. Izgrađen je i valensijanski institut za paelju koji treba da bude otvoren.
Da li ste imali prilike da probate ovaj specijalitet?
Autor članka: prof. španskog jezika Olivera Pukšić
