Naša učesnica kulturne razmene sa Italijom, Teodora, javlja nam se iz prelepe i živopisne Firence gde će provesti 3 meseca, a više o njenim utiscima pročitajte u nastavku:
Prvi utisci? Kao da sam sletela pravo u razglednicu koju mogu da dodirnem, omirišem i u kojoj mogu da živim. Firenca je grad koji ne pokušava da te impresionira samo bude ono što jeste, a ti ostaneš bez reči. Ulica vodi do druge ulice, pogleda do drugog pogleda, i odjednom shvatiš da si zaboravila da proveriš telefon jer sve što ti treba je ispred tebe: kamen pod nogama, zvuk italijanskog u prolazu, svetlo koje pada preko zgrada kao da neko slikarski razmazuje dan. Porodica kod koje boravim je nežna, prisutna, autentična. Ne govore mnogo, ali svaka njihova gesta nosi poruku: „Ovde si dobrodošla.“ Ne osećam se kao turista, ni kao gost. Osećam se kao neko ko uči da hoda po novoj svakodnevici, sa svim njenim mirisima, ritualima i tišinama. I u toj tišini između jezika i pogleda rađa se ono zbog čega sam ovde.
Teodora nam je otkrila kako provodi svoje slobodno vreme, kao i šta je ono što joj se posebno dopada:
Slobodno vreme ovde ima drugačiji ritam nije nešto što se popunjava, već nešto što se živi. Ponekad ga provedem šetajući bez cilja, jer Firenca je grad u kojem „lutati“ zapravo znači „otkrivati“. Svaka ulica vodi do neke priče, svakodnevna kafa postaje mali ritual, a pogled na Arno u suton tiho ti objasni sve što si pokušavala da razumeš. Učim italijanski ne samo iz knjiga, već iz razgovora sa bakom iz susedstva, iz znakova na pijaci, iz muzike koja se čuje iz radnji. Vikendom obilazim muzeje, ali i pijace, parkove, kvartove koje ne bi preporučio nijedan turistički vodič upravo tu grad pokazuje svoje pravo lice. Ali ono najlepše? Slobodno vreme ovde nije samo moje ono postaje vreme koje delim s drugima, bilo da zajedno kuvamo, pričamo, ćutimo ili se smejemo. I u toj jednostavnosti ima najviše života.
Najviše mi se dopala ta prava povezanost sa ljudima, mestom i sobom. Osećaj da nisam samo prolaznik, već da postajem deo nečeg većeg i trajnog. Porodica kod koje boravim otvorila mi je vrata i srca, pokazujući da je gostoprimstvo umetnost koja se živi svakim danom. Firenca me je naučila da cenim male stvari šum lišća u parku, razgovor sa nepoznatim prolaznikom, miris sveže pečenog hleba ujutru. I najviše od svega, volela bih da svaki dan na ovom programu traje zauvek, jer svaki novi trenutak donosi novi razlog za osmeh i zahvalnost. 
Kada je u pitanju saradanja sa našim timom, Teodora naglašava:
Organizacija je bila profesionalna, komunikacija jasna i sve je proteklo bez problema.
Poruka budućim kandidatima:
Poručila bih im da se ne boje da naprave prvi korak, jer upravo taj korak može da im promeni život. Kulturna razmena nije samo putovanje to je prilika da upoznate sebe kroz druge, da otvorite vrata novim svetovima i prijateljstvima. Biće izazova, ali svaki izazov donosi rast i nova saznanja. Važno je biti otvoren, radoznao i spreman da se prepustite iskustvu sa svim njegovim bojama jer upravo tada ono postaje nezaboravno. Verujte u sebe i u proces, a ostalo će doći prirodno.
