Zevanje je prirodna ljudska reakcija koja se javlja kada nam je dosadno, umorno ili kada smo pod stresom. Zevanje je refleks koji uključuje širenje grudnog koša i dijafragme, što dovodi do povećanja unosa vazduha u pluća. Zevanje takođe može biti praćeno zvukom koji se proizvodi kada se jezik spušta i udara u nepce.
Zevanje je jedan od onih fizioloških fenomena koji nas često uhvati nespremne, bilo da se dešava tokom dosadnih sastanaka, dugih predavanja ili čak dok čitamo zanimljivu knjigu. Iako smo se svi suočili s ovim činom, razlog zašto zevamo i dalje ostaje prilično misteriozan i predmet mnogih istraživanja u medicinskoj zajednici.
Zevanje se manifestuje kao dubok i nepkontroliran udah praćen široko otvorenim ustima. Tokom tog trenutka, naše telo prolazi kroz niz fizioloških promena koje su i dalje predmet istraživanja. Iako se često povezuje s dosadom, umorom ili nedostatkom sna, zevanje nije samo “reakcija na dosadu”.
Zevanje je često povezano s umorom, ali može se dogoditi i iz drugih razloga, kao što su: Dosada, neuspjeh da se koncentrišete, toplina uznemirenost, bol, mučnina, trovanje ugljen dioksidom
Postoji nekoliko naučnih kao i medicinskih teorija koje pokušavaju da objasne zašto mi ljudi zevamo .Evo tih nekoliko:
1. Teorija o hlađenju mozga:
Jedna od najstarijih teorija tvrdi da zevanje pomaže regulaciji temperature mozga. Kada se zevanje dogodi, osoba široko otvara usta, omogućavajući više hladnog vazduha da uđe u usnu šupljinu i ohladi krv koja prolazi kroz kapilare u blizini površine kože lica. Ova teorija ukazuje na to da zevanje može pomoći da se spreči pregrevanje mozga, posebno tokom perioda umora ili visokih temperatura.
2. Teorija o regulaciji kiseonika i ugljen-dioksida:
Druga teorija sugeriše da zevanje pomaže u regulaciji nivoa kiseonika i ugljen-dioksida u telu. Kada zevamo, duboko udahnemo, omogućavajući da više kiseonika uđe u pluća, dok istovremeno izbacujemo više ugljen-dioksida. Ova teorija naglašava ulogu zevanja u održavanju optimalne hemijske ravnoteže u krvi.
3. Teorija o socijalnoj interakciji:
Neki istraživači -naučnici sugerišu da zevanje ima društvenu komponentu. Zevanje je zarazno – kada vidimo nekoga kako zeva, često nas podstiče da sami zevnemo. To se verovatno događa zato što zevanje prenosi signale o tome da je vreme za odmor i oporavak. Takođe ova teorija govori da je zevanje možda evoluiralo kao način usklađivanja u grupi, signaliziranje umora ili opasnosti, ili čak kao mehanizam koji pomaže u jačanju socijalnih veza.
4. Teorija o aktivaciji mozga:
Postoji i teorija koja ukazuje na to da zevanje može pomoći u podsticanju budnosti i aktivacije mozga. Dubok udah tokom zevanja može povećati dotok kiseonika do mozga i podstaći protok krvi, čime se može poboljšati mentalna efikasnost.
Neki istraživači sugerišu da zevanje može imati ulogu u smanjenju stresa. Tokom stresnih situacija ili anksioznosti, telo može da se nađe u stanju hiperaktivnosti. Dubok udah tokom zevanja može delovati kao prirodni mehanizam opuštanja, pomažući telu da se smiri i povrati ravnotežu.
5. Teorija o smanjenju stresa:
Neki istraživači sugerišu da zevanje može imati ulogu u smanjenju stresa. Tokom stresnih situacija ili anksioznosti, telo može da se nađe u stanju hiperaktivnosti. Dubok udah tokom zevanja može delovati kao prirodni mehanizam opuštanja, pomažući telu da se smiri i povrati ravnotežu.
6. Teorija o buđenju sistema za budnost:
Zevanje se često dešava ujutro nakon buđenja ili tokom perioda kada se osećamo umorno. Neki istraživači sugerišu da zevanje može služiti kao svojevrsni “buđenje” sistema za budnost. Duboko udah tokom zevanja može povećati protok kiseonika, stimulišući nervni sistem i pomažući nam da se osećamo više budnim i svesnim.
7. Teorija o pripremi za aktivnost:
Zevanje može služiti i kao priprema tela za aktivnost. Kada zevamo, mišići lica, vilice i vratu se aktiviraju. Neki istraživači sugeriraju da ova fizička aktivacija može pomoći u pripremi tela za potencijalnu fizičku aktivnost, kao i da može podstaći oslobađanje određenih hemijskih supstanci koje su povezane s budnošću i energijom.
8. Teorija o čišćenju disajnih puteva:
Zevanje može imati ulogu i u čišćenju disajnih puteva. Dubok udah tokom zevanja može pomoći u uklanjanju suvišnih sluzi ili čestica iz nosa i grla, čime se održava zdrav disajni sistem.
Uz sve teorije koje smo izložili, važno je napomenuti da nema jednostavnog odgovora na pitanje zašto zevamo. Verovatno je da su različiti faktori i funkcije povezani sa zevanjem, i da tačan razlog može zavisiti od situacije i konteksta.
Iako su mnogi aspekti i dalje tajanstveni, istraživanja o zevanju i dalje doprinose našem razumevanju ove intrigantne fiziološke pojave. Uprkos brojnim teorijama, istina o tome zašto zevamo i dalje ostaje složena i verovatno uključuje kombinaciju više faktora.
Još uvek nema konsenzusa u medicinskoj zajednici o pravom razlogu za zevanje. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da je jedna teorija tačna, istraživanja nastavljaju pružati dublji uvid u ovaj tajanstveni fiziološki ljudski proces.
Preuzeto sa: zanimljivostidana.com
