Migel de Servantes Saavedra (šp. Miguel de Cervantes Saavedra) jedan je od najpoznatijih španskih pisaca svih vremena. Zahvaljujući njemu, u modernu svetsku književnost je ušao roman koji danas poznajemo, kao i umetnute priče u delima. Pisao je prozu, poeziju i dramska dela, a najpoznatiji je kao autor Don Kihota (šp. Don Quijote).
Rođen je u Alkali de Enares kao treće od petoro dece. U potrazi za boljim životnim uslovima, porodica se često selila, pa je Migel rastao u Valjadolidu, Alkali i Kordobi. U Kordobi je završio akademiju i odlazio na prve pozorišne predstave, od kojih mu je u sećanju ostala predstava Lopea de Ruede. Porodica je nastavila da se seli, pa je Migel u Sevilji nastavio da se obrazuje i počeo da piše prva pozorišna dela. Polovinom 16. veka seli se u Madrid gde pohađa školu Estudio de la Vilja (šp. Estudio de la Villa). Tada piše i prvi sonet u čast rođenja novog člana kraljevske porodice, a njegov profesor ovaj sonet objavljuje u svojoj zbirci.
Poznat je nadimak koji je dobio nakon bitke na Lepantu: jednoruki sa Lepanta (šp. Manco de Lepanto), jer je u ovoj bici njegova leva ruka izgubila funkciju. Iako je to bio ozbiljan fizički nedostatak, on se ponosio učešćem u bitkama i vrlo često je ovo i pominjao u svojim delima. Po povratku iz vojske počeo je aktivno da piše, pa tada nastaju dela: Galateja (šp. La Galatea), Put na Parnas (šp. Viaje al Parnaso) i Uzorne novele (šp. Novelas ejemplares).
Dela Alžirske dogodovštine (šp. El trato de Argel) i Alžirske tamnice (Los baños de Argel) nastala su nakon petogodišnjeg ropstva u Alžiru iz koga je pokušao da pobegne tri puta, a na kraju je oslobođen zahvaljujući novcu koji je porodica uspela da skupi za njegov otkup.
Bio je u vanbračnoj vezi sa Anom de Viljafranka (šp. Ana de Villafranca), sa kojom je dobio ćerku, a kasnije se oženio dvadesetak godina mlađom Katalinom de Salasar i Palasios (šp. Catalina de Salazar y Palacios). Otišao je u Andaluziju gde je bio u službi španske armade i, zbog lažnih optužbi, je proveo dve godine u zatvoru. U tom periodu je napisao novele od kojih se izdvajaju Razgovor pasa (šp. El coloquio de los perros) i Rinkonete i Kortadiljo (šp. Rinconete y Cortadillo). Takođe, tokom boravka u zatvoru piše i prvo poglavlje romana Don Kihot.
Godine 1605. objavljuje prvi deo romana Oštroumni plemić Don Kihot od Manče (šp. El ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha), koji postiže veliki uspeh. Deset godina kasnije objavljuje i drugi deo ovog romana (šp. El ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha). Još jedno uspešno delo su Uzorne novele koje su objavljene 1612. godine, prevođene i preštampavane više puta. Svoja dramska dela objavio je u knjizi Osam komedija i osam entremesa (šp. Ocho comedias y ocho entremeses).
Zanimljivo je da tokom života nikome nije dao da uradi njegov portret, pa se ne zna da li neka od postojećih slika zaista predstavlja njegov lik. Smatra se da je većina slika koje imamo urađena na osnovu njegovih opisa iz dela koja je pisao. Datum njegove sahrane, 23. april, u svetu se obeležava kao Svetski dan knjige, a takođe je poznato da su on i Vilijam Šekspir umrli u nekoliko sati razlike.
Autor članka: prof. španskog jezika Olivera Pukšić
