Dan mrtvih (šp. Día de los muertos) jedan je od najpoznatijih praznika u Meksiku, ali se takođe proslavlja u Španiji i čitavoj Hispanskoj Americi. Proslavlja se između 31.oktobra i 2.novembra svake godine i deo je mezoameričkog nasleđa Asteka i Tolteka. Najvažnije je da se ovaj praznik razlikuje od Noći veštica.
Prvi dan praznika je Noć veštica, svetski poznat praznik po maskenbalu i slatkišima koje deca traže od komšija. Zatim sledi Dan svih svetaca (šp. Día de todos los santos) kada se govori o anđelima, Devici i Svetom Trojstvu. Poslednji dan je Dan svih duša ili Dan mrtvih (šp. Día de todas las almas).
Smatra se da se u ovom periodu otvaraju vrata raja prvo za decu, a zatim i za odrasle i da imaju 24 sata da se vide sa svojim porodicama i voljenima koji su preminuli. Predstavlja ponovni susret sa preminulim rođacima i uključuje dosta hrane, pića i veselja jer za njih ovaj praznik predstavlja proslavu novog života nakon smrti. Najčešće se odlazi na groblje gde se igra, odvodi se muzika, pale se sveće i nosi razno posluženje.
Postoje i karakteristični plesovi: Ples starčića (šp.La Danza de los Viejitos) i Ples jaguara (šp. La Danza de los Tecuanes). Svi dečaci i muškarci se oblače u tipičnu odeću sa raznobojnim trakama, uzimaju drvene štapove i blago pogrbljeni igraju.
Najvažniji deo predstavljaju oltari (šp. ofrendas). Tu se ostavljaju slike preminulih, njihove lične stvari, voda, hrana, sveće i šablonski iseckan papir u raznim bojama (šp. papel picado).
Neki od najpoznatijih simbola su: cveće, čije latice pokazuju put dušama koje lutaju; leptiri predstavljaju duše pokojnika koji dolaze u posetu; šećerne lobanje i igračke, za preminulu decu. Lobanje (šp. calaveras) u ranijim vekovima su bile simbol pesama koje su se pisale i čitale baš za ovaj praznik, a bile su posvećene preminulima u satiričnom i veselom tonu.
Mnogi šaraju svoja lica kako bi što više ličili na lobanje, a ostali stavljaju na sebe školjke i slične predmete koji lako proizvode zvuk kako bi doprineli atmosferi. Od 2008. godine je deo kulturnog nasleđa prema listi koju daje UNESCO.
Napisala: prof. španskog jezika Olivera Pukšić
