Španci su veoma veseo i druželjubiv narod, te su im proslave i praznici najdraži događaji u godini. Među ovim događajima svakako je i svadba koju veoma često vide kao priliku za sjajan provod sa porodicom i prijateljima. Uprkos tome što se danas više pažnje posvećuje muzici i garderobi, još uvek postoje običaji koji su se zadržali u određenim regijama Španije.
Andaluzija (šp. Andalucía) poznata je po prelepim pejzažima, sjajnom voću i mavarskoj arhitekturi. Ono što je manje poznato su svadbeni običaji u ovoj regiji. Najupečatljiviji je vezan za veo (šp. Velación): na mladoženjina ramena i mladinu glavu stavlja se dugačak beli veo koji simbolizuje zajedništvo. Tada sveštenik čita molitve i ceremonija se završava. Ovaj običaj vodi poreklo iz Srednjeg veka kada se verovalo da veo štiti mladence.
Drugi originalan običaj je stavljanje čioda (šp. alfiler). Tokom proslave mlada treba da zakači na haljine neudatih devojaka ukrase. Ti ukrasi treba da budu okrenuti naopako i prikačeni čiodama. Ako neka od devojaka izgubi ukras tokom venčanja, to znači da će se ona naredna udati. Udatim ženama se takođe kače ukrasi, ali oni treba da stoje uspravno kako bi imale dug i skladan brak.
Iz Andaluzije odlazimo na istok, u Kataloniju (šp. Cataluña). Jedan od najlepših običaja na katalonskim svadbama jeste čitanje stihova. Običaj je da kum napiše pesmu, ili da iskoristi neke postojeće stihove ljubavnih pesama, i da to izrecituje u sobi u kojoj se mlada spremala. Takođe, potrebno je da u pesmu ubaci i neke detalje vezane za život mladenaca, kao i neke anegdote kojima su svedočile i porodice. Na samom kraju kum daje nevesti bidermajer koji će nositi do oltara.
Na samom kraju našeg proputovanja kroz Španiju nalazi se Galisija (šp. Galicía). Ova regija je jedan od gastronomskih centara Španije. Njihove svadbe se ističu po specijalitetima u koje se stavljaju tipične namirnice. Osim toga, služe se i posebna pića. Najpoznatije piće je poznato kao veštičji napitak (šp. conxuro de queimada). U pitanju je punč koji čine vino, kafa, biljke, šećer, limun i cimet; a obično se služi u bundevi. Sadržaj se zapali i onda se služi gostima pa je jasno i zašto je dobio takvo ime (šp. quemar= spaliti, izgoreti). Prepoznaje se po plavom plamenu i po posebnom tekstu koji se izgovara dok se priprema. Vodi poreklo iz keltske tradicije. Osim kuhinje u Galisiji je poznata i raznovrsna muzika. Upravo zato je moguće videti na svadbi gajdaše koji će ulepšati atmosferu i podići energiju.
Da li su vam neki od ovih običaja bili poznati?
Autor članka: prof. španskog jezika Olivera Pukšić
