Borba s bikovima je jedna od najpoznatijih španskih tradicija a istovremeno i jedna od najkontroverznijih. Za sprovođenje ovog tradicionalnog festivala koristi se posebna vrsta goveda (el toro bravo), koja se uzgaja na tlu Iberijskog poluostrva, ali i u još nekim zemljama u kojima se takođe održava borba s bikovima. Izabrana je baš ova vrsta bikova zbog njihove karakteristične agresije, snage i izdržljivosti.
Poreklo ovog običaja se može naći još u Bibliji gde su prikazana žrtvovanja bikova u čast boga i božanske pravde, smatrajući bika simbolom snage, čvrstine i agresivnosti. Ljudi su žrtvovali borbene bikove izazivajući ih na javnim spektaklima koji dosta podsećaju na današnje.
Korene navedenih borbi takođe možemo naći i u nekadašnjoj praksi lova, u kojoj su učestvovali mladi, vispreni muškarci i vežbali svoju fizičku snagu, veštinu i spretnost. U srednjem veku se takođe praktikovala ova vrsta borbe kao javni spektakl lova i smatrala se plemićkim sportom. Plemić bi jašući konja i držeći dugački štap poput koplja, jurio i borio se protiv hrabrog bika, pritom pokazujući svoje umeće kao borca i dobrog konjanika.
Korida kakvu danas poznajemo, rođena je u 18. veku kada je plemstvo prestalo da praktikuje borbu sa bikovima na konjima, i kada se običan narod uključio u borbu sa bikovima, stojeći na nogama, direktno se suočavajući sa bikom i tako pokazujući svoju hrabrost i veštinu.
ŠTA ČINI KORIDU?
Osnovni činioci same koridi su 3 toreadora i 6 bikova. Dakle svaki toreador se bori sa po 2 bika, ali na smenu, prateći činove toreadora, odnosno godine staža.
Početak spektakla otvara se svečanom šetnjom (el paseíllo), koju čini povorka svih ljudi koji učestvuju u ovoj manifestaciji borbe. Na čelu povorke su dva izvršitelja na konjima koji prodefiluju do Predsedništva kako bi uzeli ključ od kapije gde se čuvaju bikovi (la puerta de los toriles). Iza njih idu tri toreadora (el torero/matador), a za njima članovi njihovih grupa koju čine tri banderiljera (tres banderilleros) i dva pikadora (dos picadores).
Korida je sastavljena iz tri osnovna dela – tri trećine (tercios).
- U prvom delu izlazi toreador i suočava se sa bikom mašući svojim plaštom (el capote) koji je obično srvene boje. Potom se klarionom (instrument koji podseća na trubu) najavljuje izlazak dvojice pikadora na konjima koji kruže ivicama borbenog trga pokušavajući da ubodu bika. Ovaj čin se zove la suerte.
- U drugom delu izlaze tri banderiljera i pokušavaju da zabodu tri zastavice (las banderillas) u leđni deo bika. Ovaj čin se zove la suerte de banderillas.
- Treći deo je ključni deo, koji izvodi matador, ali ovoga puta sa drugom vrstom plašta koji se zove la muleta, ispod kog se krije mač kojim treba da izvrši krajnje žrtvovanje bika. Ovaj čin se zove la suerte suprema. Ovo su najteži i najuzbudljiviji trenuci toreadorovog rada, jer treba spretno izazivati bika i naći savršen trenutak u kom će uspeti da ga probode mačem.
U Španiji postoji veliki broj zaljubljenika u koridu. Smatraju je prelepim spektaklom, umetnošću i tradicionalnim obeležjem svojih predaka koja je preživela do danas, baš kao i ova posebna vrsta bikova (el toro bravo). I vrlo suprotno onome što mnogi misle, oni ne nalaze zadovoljstvo u mučenju ili samom žrtvovanju bika, ali ono što zaista cene i u čemu stvarno uživaju je zapravo hrabrost i umeće toreadora. Pažnja publike je sve vreme usmerena na toreadora, kome se najviše aplaudira zbog svojih umetničkih i veštih pokreta u trenucima kada bi svaki drugi pojedinac, pred bikom, imao samo jednu želju – da napusti borbu i pobegne.
Autor teksta: prof. španskog jezika Marija Jevtić
