Predstavljamo vam zanimljive pojedinosti o nemačkom jeziku – od veoma dugačkih reči, pa sve do čudnih slova!
1) Nemački se ne govori samo u Nemačkoj:
Nemački je najčešće korišćen jezik u Evropskoj uniji- da, čak više i od španskog, francuskog ili pak engleskog. U Nemačkoj, Austriji i Lihtenštajnu je nemački zvaničan jezik, dok je u Švajcarskoj i Luksemburgu jedan od glavnih jezika. Na listi najvećih jezika sveta se nemački nalazi na jedanaestom mestu.
2) Nemački jezik ima tri roda:
U mnogim romanskim jezicima imenice imaju ili muški ili ženski rod – i to je dovoljno ako pitate maternje govornike engleskog! Nemačkom ni to nije bilo dovoljno, pa je ubacio i srednji rod. Rod imenice je samo gramatičko obeležje. Na pimer imenica “das Mädchen” je srednjeg roda ali označava devojčicu. I u našem jeziku postoje takvi primeri: to devojče, taj devojčurak, ta muškarčina i tako dalje. Gramatički rod i prirodni rod ne moraju da se poklapaju.
3) Sve imenice se pišu velikim slovom:
U nemačkom se sve imenice pišu velikim početnim slovom. Ovo pravilo ne važi samo za lične imenice kao u engleskom ili našem jeziku. Nema izuzetaka.
4) Nemački ima jedno čudno slovo:
Nemački jezik se zapisuje latiničkim pismom. Ali u nemačkom postoji i jedan dodatni suglasnik: ß (escet). To je zapravo skraćeni oblik pisanja duplog S (ss). Ovaj znak uvek stoji nakon dugog samoglasnika i nikad ne može da se nađe na početku reči.
5) Reči koje samo postoje u nemačkom:
Neke reči ne postoje u drugim jezicima. Na primer reč “fremdschämen” označava osećaj srama za delo koje je počinila neka druga osoba. A “Fernweh” je suprotno od “Heimweh” i označava žudnju za novim avanturama i putovanjima.
6) Najduža nemačka reč:
Nemački je poznat po vrlo dugačkim rečima. Za jednu od najdužih važi reč:
“Grundstücksverkehrsgenehmigungszuständigkeitsübertragungsverordnung”. Ovo je složenica koja potiče iz jezika administracije. Ali, bez panike: skoro uvek se ovako dugačke i komplikovane reči mogu razložiti na manje reči. Na primer reč “Staubsauger” (usisivač) se sastoji od reči “Staub” (prašina) i reči “saugen” (uvlačiti, sisati).
Autor: prof. nemačkog jezika Kosta Bolić
