Rusija je, između ostalog, poznata i kao zemlja koja je izrodila veliki broj ljudi koji su ostvarili značajan uticaj na svetsku umetnost, bilo da se radi o književnosti, slikarstvu, baletu ili arhitekturi. Takođe, kada je muzički svet u pitanju, Rusi mogu da se pohvale i mnogim virtuoznim pijanistima, violinistima i ostalim sviračima, ali i velikim kompozitorima koji su rođeni, živeli i stvarali u njihovoj zemlji. Najpoznatija grupa umetnika, kada je u pitanju ruska muzika, zapamćena je pod nazivima:
Velika petorka, Ruska petorica ili Moćna gomilica (rus. Могучая кучка). Ova grupa formirana je u Sankt Peterburgu polovinom XIX veka.
- Mili Aleksejevič Balakirjev bio je predvodnik ove grupe koju su, osim njega činili:
- Aleksandar Porfirjevič Borodin
- Nikolaj Rimski-Korsakov
- Modest Petrovič Musorgski
- Cezar Antonovič Kjuj
Ovi kompozitori su za svoj cilj odredili štvaralaštvo koje će oživeti motive iz ruskog folkolora i narodnog predanja. Težeći ka svom cilju, komponovali su dela zasnovana na temama koje su bile deo kulture ruskog naroda.
Jedan od zanimljivijih podataka o ovoj grupi je to da su imali različita zanimanja, odnosno, muzika nije bila njihova primarna profesija, ali svi su bili muzički obrazovani.
U nastavku teksta donosimo vam nekoliko zanimljivih činjenica o formiranju ove grupe.
Godine 1857. Balakirjev, koji je započeo studije matematike, se upoznao za inženjerom Cezarom Kjuijem i maturantom vojne škole Modestom Musorgskim, zatim 1862. i sa oficirom Nikolajem Rimskim-Korsakovim i profesorom hemije Aleksandrom Brodinom. Shvatili su da imaju slične stavove kada je reč o muzici i tako je nastala njihova grupa. Upravo oni su jedan od pokazatelja koliku tradiciju muzičko obrazovanje ima u Rusiji, dakle svi oni, pored svojih osnovnih profesija, sticali su, neko u većoj, neko u manjoj meri, i znanja o muzici i razvijali prirodne darove koje su imali za ovu umetnost.
Balakirjev, koji je više bio posvećen muzici nego matematici, o čemu svedoči i Muzička škola koju je sam osnovao i u kojoj je zarađivao dajući časove, imao je dovoljno znanja da upozna i svoje kolege, sa teorijom kompozicije, orkestarske muzike i harmonije.
Oni su delili negativan stav prema akademskim rutinama, šablonima po kojima su komponovali njihovi savremenici sa akademije, pa su složno i odlučno istupili protiv toga i počeli da traže nove forme, sa glavnim ciljem – uvođenje narodnog stvaralaštva u klasične kompozicije.
Naziv grupe (rus. Могучая кучка) bukvalno preveden sa ruskog je: „Moćna gomilica“, a nastao je tako što je veliki muzički kritičar i teoretičar umetnosti Vladimir Stasov u jednoj od svojih kritika za njih napisao: „ Koliko samo poezije, osećajnosti, talenta i umeća poseduje ova mala, ali već moćna gomilica“. Nakon toga, ova fraza je postala ustaljeni naziv grupe petorice kompozitora.
„Velika petorica“ su sebe smatrali naslednicima Mihaila Glinke, tako da su nastavili njegovim stopama i duboko su sanjarili o razvoju ruske nacionalne muzike.
Narodne pesme i duh ruskog naroda uvesti u osnovu klasične muzike – to je bila njihova ideologija. Da bi uspeli da ostvare svoj cilj, organizovali su čitave muzičke ekspedicije. Sakupljali su folklorna dela i proučavali crkveno pevanje. Iz ovih njihovih napora proistekla su dela: „Knez Igor“ (Borodin), „Pskovićanka“ (Rimski-Korsakov), „Hovanščina“ i „Boris Godunov“ (Musorgski).
Uporedo sa radom, ova grupa gradila je i jako bliske prijateljske odnose. Provodili su mnogo vremena zajedno, posvećeni muzici i radeći na svojim delima, ali, takođe, su cenili i ostale umetnosti i negovali su svoj krug prijatelja u koji su ulazili: pisac Ivan Turgenjev, slikar Ilja Repin i vajar Marko Antokoljski.
Osim velikog truda oko uvođenja narodnog stvaralaštva u osnovu ruske klasike, velike napore ulagali su i u otvaranje besplatne muzičke škole za talentovane ljude različitih društvenih slojeva. Uspeli su da ostvare svoju namere, pa je ta škola priređivala besplatne koncerte na kojima su se izvodila dela „Petorice“, ali i drugih kompozitora bliskih načela. Škola je nadživela svoje osivače i nastavila sa radom sve do revolucije.
Tokom sedamdesetih godina XIX veka, ova grupa se raspala. Borodin je kao uzrok razlaza ocenio suviše izraženu individualnost svih članova, koja je tada nadjačala duh zajedništva. Međutim, i nakon toga su sva petorica nastavila da kompnuju i doprinose razvoju muzike u Rusiji, pa se njihova dela proučavaju i izvode i dan danas.
Autor: prof. ruskog jezika Nikolina Zubac
