Postoji mnogo hispanskih prezimena sa završetkom na „EZ“ kao što su Lopez, Martinez, Fernandez i još mnogo drugih. Ovaj kraj prezimena označava „ sin od “. Pretpostavlja se da ovaj nastavak dolazi iz baskijskog jezika (euskera) i da je uveden u špansku kulturu u srednjem veku. Ovaj princip građenja prezimena bi značilo da je Lopes sin Lopea, Martines sin Martina, a Fernandez sin Fernanda. Ovaj postupak stvaranja prezimena pomoću dodavanja nastavaka i sufiksa zapravo je sličan mnogim drugim jezicima koji imaju takođe ovakav princip dobijanja prezimena.
Međutim, slučaj postojanja dva prezimena u sastavu nečijeg imena, kao što je to karakteristično za Španiju i hispanske zemlje, je pomalo redak. Latinosi uglavnom prvo dodaju očevo prezime, a potom, kao drugo, i majčino prezime (dok Brazilci i Portugalci prvo navode majčino prezime). U Španiji od pre samo nekoliko godina roditelji su počeli da upisuju svoju decu u civilni registar sa prezimenima obrnuto od uobičajenih, odnosno, navodeći prvo majčino prezime pa onda očevo.
Postoji zanimljiva činjenica da očevo prezime nije uvek vezano za njegovo familijarno prezime, nego se može desiti da su prezime dobili iz naziva porodičnog biznisa, ili u odnosu na mesto odakle rodbina potiče, ili u odnosu na neke fizičke karakteristike i osobine svojih predaka koje su se prenosile sa kolena na koleno. S tim u vezi, možemo navesti primere kao što su : prezimena koje se vezuju za porodični biznis – Zapatero (prev. obućar), Molinero (ili Molina – prev. mlinar), Herrero (prev. kovač); prezimena koja potiču od nekog geografskog mesta – Valencia, Toledo; i na kraju – Rubio (prev. plavokos), Moreno (prev. crnokos/tamnoput), Calvo (prev. ćelav) – prezimena koja su dobijena od osobina predaka.
Takođe, postoji još jedna nesvakidašnja zanimljivost koja se tiče dobijanja prezimena kada se radi o deci bez roditelja, odnosno o prezimenima dece koja su ostavljena u sirotištima. Deci, koja bi bila napuštena i ostavljana u sirotištima od strane roditelja, dodeljivano je prezime Expósito (dobijeno od reči exposición, što znači izložba).
Kada je reč o bračnom stanju žena i menjanju njihovih prezimena prilikom udaje, žene iz Španije i Latinske Amerike, ne menjaju svoja devojačka prezimena, odnosno nose svoje prezime celog života ne uzimajući muževljevo. U prošlosti je postojao običaj da se pored ženinog imena i prezimena doda nastavak „ de tal “ (što bi značilo žena od (tog i tog)…), ukazujući na muževljevo prezime. Primera radi, ako se suprug Sare Sapatero (Sara Zapatero) zvao Martines (Martinez), onda bi njeno puno ime i prezime bilo Sara Zapatero de Martinez. To je bio skraćeni način da se kaže „ señora de “ (gospođa/ supruga od… ), poput Sara Zapatero, señora de Martinez.
Danas se ovakvo oslovljavanje žena praktično više nigde ne koristi.
