Razlika u upotrebi glagola imati (HABER) i biti (ESTAR) u španskom jeziku
Prilikom učenja španskog jezika, često može doći do nerazumevanja upotrebe ova dva glagola. Svaki od njih ima posebna pravila i situacije u kojima se koristi.
Haber
FORMA GLAGOLA – Postoji samo bezlična forma ovog glagola u prezentu – HAY (ne menja se kroz lica), koja se u ostalim glagolskim vremenima poistovećuje sa oblikom glagola u trećem licu jednine: había (imperfekat,) hubo (perfekat), habrá (futur) … Prevodi se kao „ima (postoji); imalo je; imaće …“
UPOTREBA – Glagol HABER koristimo kada govorimo o postojanju nečega na nekom mestu. Obično tada u konverzaciji upućujemo na neku novu činjenicu i saopštavamo sagovorniku postojanje nečega o čemu on nije imao nikakvo prethodno saznanje.
Uz glagol haber, može ali i ne mora ići priloška odredba (dopuna) za mesto.
¿Hay una farmacia aquí cerca? (Ima li apoteke u blizini?)
Hay dos farmacias en el barrio. (Postoje (ima) dve apoteke u kraju.)
No hay ninguna farmacia. (Nema nijedne apoteke.)
¿Qué hay de nuevo? (Šta ima novo?)
Estar
FORMA GLAGOLA – Ovaj glagol se može menjati kroz sva lica i glagolska vremena, nije bezlični kao prethodno spomenuti glagola haber. Pojavljuje se i u jednini i u množini. Prevodi se kao „nalaziti se“.
UPOTREBA – Glagol ESTAR koristimo kada želimo da pričamo o lokaciji neke osobe, predmeta, mesta ili objekta. Tada su, prilikom konverzacije, svi sagovornici upućeni u sadržaj o kome se govori, znaju o kojoj je osobi reč, ili o kom se predmetu/ mestu govori, jer je već ranije bilo reči o tome.
Uz glagol estar, priloška odredba za mesto je obavezna (uvek).
¿Dónde están tus hermanos? (Gde su tvoja braća?)
Están en la escuela todavía. (U školi su još uvek.)
Sevilla está en el sur de España. (Sevilja se nalazi na jugu Španije.)
El año pasado estuvimos en Berlín. (Prošle godine smo bili u Berlinu.)
Autor: prof. španskog jezika Marija Jevtić
