Moja slovenačka avantura trajala je od februara do maja 2018. godine, kada sam preko CEEPUS programa studenske razmene dobila stipendiju.
Nestrpljivo sam čekala polazak. Od slovenačkog jezika do slovenačkog naroda, od mora do planine, pa sve od studentskog doma do diskoteke – sve sam to savršeno zamišljala. I tako je i bilo. Savršeno.
Kada sam usred zime kročila na autobusku stanicu u Ljubljani sa koferom u ruci prva misao mi je bila – “Kuda sad?”. I to verovatno prođe kroz glavu svima koji se po prvi put negde nađu. Prvih nedelju dana sam nazvala period adaptacije, jer je za dezorijentisanu osobu poput mene podvig bio zapamtiti i put do prodavnice. Kada se završi proces dobijanja boravišne dozvole i sređivanja potrebne dokumentacije – e, tada kreće uživanje!
Ljubljana je prelep, čist grad, sa prijatnim ljudima. Prave lepote Ljubljane nisu velelepne građevine u centru grada, već ona malo skrivenija mesta koja se daju otkriti onima koji su malo uporniji. Opustite se i šetajte uz Ljubljanicu, nađite mesto tik uz reku i osetite pravi duh ovog divnog grada. Slikajte grafite – oni su ovde umetnost. I idite svuda peške, posebno preko čuvenog parka Tivoli, jer ćete svaki put primetiti nešto novo.
Ljubljana je najzelenija prestonica zemlje u kojoj vredi upisati se i na doktorske studije samo zbog studentskih beneficija. Pomoću studentskih popusta obišla sam više muzeja nego u Beogradu i okusila nacionalnu kuhinju toliko različitih zemalja, jer sam bila ravnopravni član njihove studentske zajednice.
Imala sam tu sreću da su u domu, u kojem sam bila smeštena, boravili samo studenti sa razmene, te se svakodnevno hodnicima orilo nekoliko različitih jezika. A, slovenački… Slovenački sam vežbala na ulici, u kafiću, prodavnici i naravno fakultetu. Ali, ko bi trošio sada reči na fakultet? Zna se šta se tamo dešava – radi se, uči se, sluša se, samo uz malo savremeniju opremu.
Bogatstvo studentske razmene su ljudi koje upoznaš, i na fakultetu i van njega. Naučiš da prihvatiš i razumeš različito, da se prilagodiš ponuđenom. I što je najvažnije, testiraš samog sebe. Shvatiš koliko vrediš i podigneš lestvicu na skali svojih ambicija.
Ako bih morala da sumiram svoj tromesečni boravak jednom rečenicom, onda bi to bio jedan metaforički utisak – u Sloveniji je i trava zelenija.
Autor: Jelena Obradović