Nina provodi svoj 10. mesec u Kini kao učesnik kulturne razmene . U nastavku prenosimo dio njenog dosadašnjeg iskustva.
Prijavila sam se za program kulturne razmene s Kinom sa namerom da ostanem šest meseci i nakon toga se vratim svojim obavezama u Srbiji. Porodica sa kojom sam tada pričala mi je ponudila da ostanem sa njima 12 meseci. Bez razmišljanja i skroz impulsivno sam pristala na tu ponudu. To je bila najbolja odluka koju sam donela.
Ovde, u Šangaju, sam skoro 10 meseci i kako bih uskoro trebala da idem kući ja sam odlučila da ostanem još 6 meseci, tako da sam sada na polovini svog boravka. Kina pruža toliko prilika. Ovde je sve drugačije od onog što mi vidimo na Balkanu, u Evropi.
Sve je drugačije od onog što mislimo da znamo o Kini. Kultura, običaji, tradicije, verovanja, ljudi i njihovi svakodnevni razgovori i obaveze se razlikuju od onog što smo mi navikli. Kinezi su glasni, jezik je neprijatan i naporan, nemaju osećaj za privatnost. Ali su zato i ljubazni i prijatni, vole da se šale, pevaju i piju. Svi imaju veliki krug prijatelja, brzo prihvataju nove ljude. Moja porodica je mene prihvatila odmah kao člana svoje porodice, a tako se i ja osećam sa njima. Sve radimo zajedno, od školskih priredbi do šetnji, putovanja.
Olakšali su mi boravak ovde i odvojenost od moje porodice. Puni su razumevanja, strpljenja. Žele da nauče nešto o mojoj kulturi, a isto tako da mi pokažu njihovu. Sa njima sam obišla par gradova u Kini. Od velikih turističkih destinacija, do manje poznatih mesta. Ovde ima toliko toga da se vidi i proba i baš zbog toga sam odlučila da produžim svoj boravak ovde. Nakon nekog vremena je mnogo lakše. Sada razumem šta mi pričaju ljudi na ulici, u kafiću, supermarketu… Iako je u početku bilo teško uspela sam da prebrodim tu jezičku barijeru. Oni te drugačije gledaju kada u restoranu poručiš hranu na kineskom, kada taksisti na kineskom objasniš put do kuće, kada decu u parku pitaš za ime i godine. Ali i dalje te na ulici slikaju, gledaju i prilaze samo da bi proverili da li pričaš njihov jezik. Sve to mi je bilo čudno i neprijatno, sada to i ne primećujem, postalo je deo moje svakodnevnice. Ovde sam upoznala puno ljudi iz različitih krajeva sveta, različitih nacija, kultura. Isto tako sam čekajući lift upoznala devojku iz Bosne, šetajući gradom grupicu ljudi iz Srbije. Upoznala sam ljude koji su mi postali prijatelji i za koje smatram da će ostati.
Kao što sam rekla, ovo je bila najbolja odluka koju sam donela. Bilo je i teških trenutaka, ali sve se to zaboravi jer je mnogo više onih lepih. Ukoliko razmišljate da li doći ili ne, moj odgovor je “da”. Vreme prolazi brzo, datum mog odlaska se približava. Ali kako sada stvari stoje i pored tog datuma stoji veliko “?”. 🙂
Želite upoznati Kinu? Prijavite se OVDE