Sara nam se javlja iz Italije, puna utisaka i novih iskustava.
Pišem vam iz Italije u koju sam otišla zahvaljujući programu Centra za razvoj i afirmaciju “Andiamo in Italia”.
Na program sam naletela sasvim slučajno na Facebook-u i odlučila odmah da se prijavim.
Par dana nakon prijave sam otišla na intervju i uprkos tremi koja je bila prisutna u velikoj meri, sve je prošlo dobro. U roku od nedelju dana sva dokumentacija bila je spremna i veoma brzo pronašla sam porodicu u Italiji.
Neću da lažem i da pišem kako je sve bilo super od samog početka. Trebalo mi je vremena da se naviknem i da uspostavim komunikaciju sa porodicom. Članovi porodice ne govore engleski, a meni je trebalo vremena da konačno progovorim na italijanskom. Na svu sreću, dečak sa kojim provodim vreme jako dobro govori engleski, pa što se tog dela tiče nikakvih problema nije bilo. Osim kad treba domaći da se radi. 🙂
Početkom jula došla sam sa njima u primorje i ovde ostajem do kraja razmene. Videla sam mesta koja sam mislila da nikad neću videti i imala sam priliku da sa porodicom brodićem obiđem Cinque Terre.
Ovom prilikom želim da se zahvalim svima iz Centra, pogotovo Kristini koja je od samog početka bila tu da odgovori na svako moje pitanje i koja je imala i previse strpljenja za moje “bubice”. Zahvaljujuci njoj nisam napravila veliku grešku i odustala od programa. Jedini problem koji imam sada je sto su mi ostale jos dve nedelje i vec sam tužna što se uskoro vraćam kući.
Svima bih preporučila da se prijave i da pokušaju. Možda neće uvek sve ići glatko, ali mislim da svako treba da pokuša da izadje iz svoje zone komfora i da testira samog sebe. Verujte mi da će vam u sećanju ostati lepi momenti, kojih je bilo daleko više nego onih manje lepih.
Ovo je savršena prilika za sve vas koji volite decu, ali isto tako putovanja i upoznavanje drugih kultura i običaja.
Ukoliko se pronalazite u prethodnoj rečenici, pošaljite nam prijavu OVDE
