Nakon boravka u Kini, učesnik projekta “Pohod na istok”, Igor, je podjelio i svoja iskustva u vezi sa učenjem mandarinskog jezika. U nastavku pročitajte kako to izgleda učiti mandarinski jezik u Kini i uvjerite se da to možete i Vi:
“Znam da sam vas sve do sada mnogo zainteresovao Kinom kao potencijalnom lokacijom za putovanje, pre svega zbog njene bogate istorije i kulture. Stoga sam želeo jedan tekst da namenim onima koji se i dalje lome da li bi otišli u Kinu da uče mandarinski, koji bi bili eventualni problemi i poteškoće, kako bi se snašli i sl. Jednostavno, ovde sam sada da razbijem predrasude onima koji znaju šta žele, ali su možda malo nesigurni u svoju odluku. Nemate se čega bojati, bez brige, a u nastavku ćete videti i nekoliko razloga zašto.
Zašto učiti kineski?
Mandarinski (kineski) je najgovoreniji jezik na svetu, sa oko dve milijarde govornika. Koristeći ovaj jezik, možete se sporazumeti sa negde četvrtinom svetske populacije. Naravno, dijalekti se razlikuju od provincije do provincije, a postoji i drugi kineski jezik, kantonski. Ono što je sigurno, kada znate mandarinski, moći ćete da se sporazumete sa svim stanovnicima Kine, jer je to zvanični jezik, čak i jedan od dva zvanična u kantonskim provincijama. Što se tiče dijalekata, ne morate toliko brinuti. Logično je da dijalekti u svakom jeziku postoje, posebno na površini zemlje kao što je Kina, ali će stanovništvo svakako naći način da sa vama komunicira.
Postoje i drugi kineski jezici, kao što je šangajski. Koliko god ovo smešno zvučalo, šangajski jezik je poseban jezik, a ne dijalekat. Razlika između ova dva jezika nije kao između srpskog u Beogradu i srpskog u Leskovcu, već kao između npr. nemačkog i engleskog. Ono što je u celoj situaciji svetla tačka – šangajski jezik koristi iste karaktere kao i mandarinski, samo ih drugačije čita. Gramatika i izrazi su im u tom smislu identični. Dakle, dokle god se dopisujete sa nekim ko govori šangajski, ako znate mandarinski sve ćete ga razumeti. Problem može, doduše, nastati u usmenoj komunikaciji, ali slično kao i za dijalekte, lokalno stanovništvo se uvek potrudi da govori zvanični jezik u nedostatku boljeg sredstva komunikacije.
Zanimljivost: Šangajski je inače (ako me pamćenje dobro služi) 11-ti najgovoreniji svetski jezik, na listi daleko ispred nemačkog, francuskog i ruskog.
Da li je kineska gramatika teška?
Mandarinski jezik, zapravo, nema gramatiku. Ne postoje vremena, deklinacije, konjugacije, složene rečenice, ništa! Samo gomila reči. Da li se radi o sadašnjosti, prošlosti, budućnosti, naredbi, potencijalu, jednini, množini, koje je lice u pitanju i sl. možete znati samo ukoliko govornik ubaci u rečenicu partikulu koja služi za pobliže pojašnjenje situacije. U suprotnom rečenicu možete posmatrati kao nešto generalno, bez preteranog udubljivanja u stvaranje konteksta. Zvuči prekomplikovano, ali zapravo nedostatak gramatike daje mandarinskom jeziku dovoljnu fleksibilnost da ovo uradi, a da pritom prenese poruku u potpunosti. Ovo vam svakako nije razlog za strah, ovo bi trebalo da vam bude podstrek za učenje jednog potpuno novog i nesvakidašnjeg jezika.
Da li je realno naučiti mandarinski i za koji period?
Ja sam u Kini već nekih šest-sedam meseci, i mogu vam reći da sam poprilično progovorio. Štaviše, od skora imam i novu profesorku koja je prvo želela da testira moje znanje i vidi da li sam zaista na tom nivou koji učim. Na moje zaprepašćenje, u celoj mojoj nebulozi oko toga znam li išta mandarinskog ili ne, ona je prezadovoljna i konstatovala je da sam imao odličan napredak za jako kratko vreme. Na kraju krajeva, pre neku nedelju sam se sa frizerom (na kineskom naravno) ispričao o tehnici šišanja, o kojoj inače ni na jednom jeziku ne znam ništa. To je valjda dovoljan pokazatelj da se za nekih pola godine, možda malo jače, može jezik dovoljno savladati za neku normalnu i svakodnevnu komunikaciju. Naravno, nemojte se plašiti korišćenja ruku, nogu i stranih reči kada ne znate šta da kažete. Poenta komunikacije na stranom jeziku, uprkos onome čime su nam glavu punili u školi, nije da se izrazite 100% gramatički i konceptualno ispravno, već da prenesete poruku, i da primljenu poruku razumete.
Šta možemo dobiti učenjem mandarinskog?
Kažu da kulturu jedne zemlje ili naroda možete savladati tek onda kada savladate jezik kojim govore. Ovo je umnogome istinito. Naime, kako sam napomenuo, mandarinski je najgovoreniji svetski jezik. Učenjem i savlađivanjem njega možete ući u suštinu kineskog načina razmišljanja i perspektive sa koje gledaju na svet. Ukoliko ste do sada učili samo npr. engleski i nemački, ili možda španski ili neki slovenski jezik, verovatno vam ovo ne zvuči previše intrigantno. Naravno, svi jezici zasnovani na latinskom su donekle slični, ako ne i isti. Međutim, probajte da razumete sledeću stvar. Kako kineski nema jedninu, množinu i tome slične kategorije, može svoje slogove kombinovati da prenese drugu poruku. Recimo, reči šolja i čaša na kineskom su dvosložne. Kako je kineski slogovni jezik, da bi napravili množinu i rekli „šolje i čaše“, oni ne moraju koristiti tri reči, kao što bi se koristilo u verovatno svakom jeziku koji većina nas govori. Oni mogu samo uzeti prvi slog obeju reči, spojiti ih, i tako napraviti zajedničku množinu. Ekvivalent na srpskom bio bi kada bismo umesto „šolje i čaše“ govorili „šoča“. Nadam se da sada vidite koliko se sa drugačijim pogledom na svet ipak mnogo lakše pristupa stranoj kulturi.
Šta ako vam se desi kriza usred učenja i naprosto poželite da odustanete?
Ništa. Krize su normalne životne situacije. Zar zaista mislite da i ja u par navrata nisam rekao sebi „Bože, šta ja ovo učim, ništa ne razumem“? Naravno da jesam. Naravno da smo svi mi to uradili učeći nekada neku materiju. To su normalne stvari. Međutim, kada naučite nešto što vam je relativno blisko, recimo neki evropski jezik, naravno zasnovan na latinskom, neku oblast nauke na fakultetu koja vam je neverovatno zanimljiva, neku sitnicu koja vam je smetala da sve na čemu ste radili bude savršeno, naravno da ćete osetiti zadovoljstvo i samoispunjenje. Međutim, zadovoljstvo i neka nova, neverovatna vera u sebe, koje steknete kada pobedite sebe nad nečim što je toliko čudno i neočekivano kao mandarinski, ne mogu se uopšte uporediti koliko su intenzivnije i koliko vas mogu učiniti srećnijom osobom.
I za kraj: Da li su kineski znakovi problem?
Ne. Štavište, posle nekog vremena nećete više umeti da čitate kineski na latinici i tražićete sami da čitate isključivo karaktere. Naravno da kineskih karaktera postoji na hiljade i da ni Kinezi sami ne znaju sve, to je potpuno normalno. Naravno i da kada vidite novi karakter, ne umete odmah da ga pročitate. Možete ponekad, npr. ukoliko vam nedostaje srednji karakter u frazi. Evo jednog dobrog primera, idem ulicom gde se nalazi dosta restorana i tražim gde mogu da jedem xiaolongbao (izguglajte obavezno, ja ne znam kako sam ranije živeo bez ove hrane!). Vidim da na jednom restoranu stoje tri karaktera, xiao, jedan nepoznat, i bao. Uprkos tome što srednji karakter nikada ranije nisam video, u ovom momentu mi je jasno i kako se čita i koje mu je značenje i namena. To se naravno ne desi uvek, ali svakako vas nalaženje novog karaktera koji niste ranije videli tera na to da pogledate i pročešljate dok ne nađete šta je autor tačno hteo reći.
Još jedna sjajna servisna informacija: Usled napredovanja tehnologije, više ne morate umeti da pišete karaktere rukom. Dovoljno je da telefon prebacite na kineski, ukucate ih na pinyin-u (abecedi) i telefon će vam sam izbaciti opcije, tako da vam je dovoljno da ih prepoznate, da biste umeli da ih koristite. Ja se sa cimerima dopisujem na kineskom, naravno koristeći znakove, a ne abecedu, tako da ni vas ništa ne može da spreči u tome.
Šta čekate sada? Na vama je da se prijavite na program razmene i upustite u jednu novu avanturu, koja vam otvara potpuno jedna nova vrata i mnogo opcija za bolji život u budućnosti!”
