Igor, učesnik kulturne razmjene sa Kinom, koji rado dijeli priče o svojim iskustvima, ovaj put piše o svom iskustvu u Hong Kongu:
Zamislite ogroman otvoreni tržni centar veličine grada, sa statusom države. U kojoj ljudi voze pogrešnom stranom. Dobrodošli u Hong Kong!
Moram priznati, moje putovanje u ovu do skoro britansku koloniju je bilo krajnje nesvakidašnje. Da krenemo od statusa grada-države. Iako sam u Kini, nisam u Kini, na aerodromu mi lupaju novi pečat i daju dozvolu boravka od dve nedelje, jer kineska viza ovde ne važi. Dobro, da se preživeti. Ovde govore engleski, čak i starija populacija. Nije savršen i nije im potpuno maternji, ali se zaista oseća duboko ukorenjen britanski uticaj. Grad po arhitekturi podseća mnogo više na, recimo, Njujork, nego na bilo koji kineski grad. Dok hodate ulicama, radnje vam izbijaju sa svih strana, gotovo da bodu oči. Sličan osećaj kao da ste na prosečnom turskom bazaru, s tom razlikom da su prodavnice sve onih brendova koje možete pronaći po američkim avenijama. Na pešačkim prelazima piše na koju stranu treba da gledate, valjda zbog pogrešne strane kojom voze. Pored toga svaka dvosmerna ulica je podeljena ostrvom u sredini. Ovo vam, sva sreća, značajno otežava mogućnost da poginete. I na kraju klima: 25⁰C usred novembra, u pratnji vlažnosti vazduha kao da ste u Turskoj ili Tunisu. 
Ovaj tropski gotovo američki grad zaista odiše nekim specifičnim duhom i energijom. Osim što evidentno nikad ne spava, uticaj različitih kultura stanovništva je nešto što nijednim trikom ne možete uspeti da ne primetite. U takvoj zbrci svega sam stalno jeo u jednom te istom, indijskom restoranu. Jasno vam je, da hrana prvi put nije valjala, sigurno me ne bi videli ponovo. Ali činjenica da u ovom gradu, državi, na ovoj teritoriji jednostavnije, koja je od skoro ponovo zvanično u sastavu Kine, ili se bori da izvan njega ostane, možete videti više Indijaca i Filipinaca nego Kineza je zaista zaprepašćujuća.
Ono što svakako morate znati, to je carinska zona. Hong Kong se vodi pod drugom carinskom zonom u odnosu na Kinu, te ovde možete kupiti najrazličitije uvozne artikle po znatno nižoj ceni, što stanovnici Kine neretko i iskoriste. Bez potrebe da promovišem bilo koji brend, ali kao odličan primer za ovu priču, proizvode jedne poskupe američke kompanije, koja se bavi telefonima, tabletima i kompjuterima, možete kupiti za bar 70 američkih dolara manje u odnosu na Kinu. Konkretno, tablet koji u Kini košta 400 američkih dolara, u Hong Kongu košta $330. E sad zamislite šta se desi kada kupite proizvod koji košta $1000 u Kini.
Imao sam tu sreću da budem smešten na poluostrvu Kowloon, koje je prepuno nekog dodatno stranog ugođaja, delimično ostrvskog, pomalo ispunjeno tim čudnim, vlažnim i toplim hongkonškim vazduhom, a podosta nadahnuto američkom kulturom i stanovnicima iz raznih krajeva uglavnom Azije, mada i celog sveta. Par sati pred povratak, kada sam imao malo slobodnog vremena da sam istražujem, zapazio sam u daljini jako lepe planine koje seku oblake. Iako sam bio daleko od Antičke Grčke, osetio sam njihovu oduševljenost Olimpom, kome vrh isto tako nestaje u nebeskoj magli. A onda rešio da prošetam do njih. Vrhova, ne Grka. Međutim, ni kilometar kasnije, shvatio sam da se između mene i planinskog pejzaža nalazi zaliv. Neverovatno mi je bilo koliko se uopšte nije osećalo, sve do tog pogleda, da postoji veća površina vode u blizini. Ipak, uprkos nedostatku slobodnog vremena do leta, da brodićem pređem na drugu stranu, zadovoljio sam se nesvakidašnjim pogledom na prosečan američki downown, obgrljen prizorom Olimpa ili Kilimandžara.
U inat tome, obišao sam jedan dragulj poluostrva Kowloon. Da me je neko pitao šta nedostaje u svim svetskim metropolama, to što sam video u Hong Kongu mi nikada ne bi palo na pamet, jer naprosto ne bi došlo na red od drugih stvari, kao što su elementarna kultura, saobraćajna kultura, nedostatak inostrane afirmacije, fokus na prirodu, parče neba, i mnoge druge, uglavnom netangibilne stvari. Ova je, za promenu, vrlo tangibilna. Čudesni park, sa fontanama, istorijskim spomenicima, skulpturama, potpuno nesvakidašnjim rastinjem za bilo koju tačku planete, lavirintskim strukturama od živice, pa čak i otvorenim (i besplatnim!) zoološkim vrtom… Ovo mesto bih mogao da nastavim da opisujem još satima, ali verujem da će vam par sličica predočiti makar deo onog osećaja koji je bio u meni sve vreme dok sam istraživao ovo čarobno mesto. I za kraj, ono što morate znati! Naravno, proverite takve stvari sa ambasadom pre nego što se odlučite za ovakvo suludo putovanje, ali za Hong Kong vam do 14 dana ne treba viza. Carina će vam datidozvolu boravka od tačno 14 dana, koju naravno morate ispoštovati. Takođe, kineska viza ovde ne važi, tako da dolaskom iz Kine tehnički prelazite granicu i idete u drugu zemlju. Ali gde god da ste, zašto ovom tropskom gradu američke kulture ne dati šansu i obići ga makar jednom u životu, pored svih draži i čuda koje nudi?
Dok se sada dvoumite, ja ću vam samo poželeti srećan put.
Prijavi se i ti !
