Kada čujemo za pojam Zlatni prsten Rusije (Золото́е кольцо́ Росси́и) verovatno nam pada na pamet neki ruski suvenir, ili predmet od nacionalnog značaja koji se čuva u jednom od predivnih ruskih muzeja, međutim reč je o kompleksu istorijskih gradova severoistočno od Moskve. Zašto baš taj naziv? Prsten se odnosi na položaj ovih gradova, koji, kada ih gledamo na karti, formiraju krug, odnosno prsten, a zlatna boja simbolizuje njihovu istorijsku i umetničku vrednost jer podsećaju na muzeje na otvorenom i u njima možete pronaći predivna dela stare ruske arhitekture, pre svega očaraće vas drevne crkve ovih gradova. Neretko obilazak prstena predstavlja turističku turu, koju vam od sveg srca preporučujemo, jer se doživljava Rusija na sasvim drugačiji način, nego pri obilasku Moskve i Sankt-Peterbuga koji su svakako najposećeniji gradovi. U sastav Zlatnog prstena Rusije ulazi osam gradova, a evo šta u svakom od njih možete posetiti:
1.Sergijev Posad – za ovaj grad je simbol Trojice-Sergijeva lavra, koja predstavlja duhovni centar pravoslavne Rusije
2.Pereslavlj Zaleski – ovaj grad obiluje manastirima i veoma interesantnim muzejima, kao što su Muzej čajnika, Muzej pegli, Muzej Aleksandra Nevskog…
3.Rostov – nazivaju ga još i Rostov Veliki. Karakteriše ga suvenir фини́фть: posebna tehnika pravljenja posuđa i nakita, a ujedno se u ovom gradu nalazi i muzej ovog suvenira
4.Jaroslavlj – grad se odlikuje predivnim crkvama, pretežno građenim od crvene cigle, a takođe tu je i jedno od prvih osnovanih pozorišta u Rusiji
5.Kostroma – u Kostromi možete naći veoma lepe spomenike posvećene važnim ličnostima ruske istorije
6.Ivanovo – grad muzeja i pozorišta, a veoma su interesantne manifestacije poput filmskih festivala koji se svake godine održavaju u ovom gradiću
7.Suzdalj – u ovom gradu treba videti Suzdaljski kremlj, manastirske komplekse, kao i mnogobrojne primerke drevne ruske arhitekture
8.Vladimir – osnovao ga je Vladimir Monomah, a prepoznatljiv je po čuvenoj kapiji grada, kao i Uspenskom i Dmitrijevskom saboru
Autor članka: prof. ruskog jezika Milica Perić
