Kako se Mila odlučila da provede par mjeseci u Italiji i kako izgleda njeno iskustvo u Italiji saznajte u članku pred vama.
Sedela sam u porodičnoj kući, sa krilom u laptopu i naišla na kulturne razmene, koje nudi CAR. Skeptično sam gledala u članak, čitala beneficije i uslove, a onda odlučila da bez mnogo razmišljanja kliknem na dugme PRIJAVI SE. Bio je to momenat kada sam odlučila da u svoj život ubacim boje italijanske zastave. I evo, prošlo je tačno dva meseca i 5 dana kako svoje vreme provodim u nekom sasvim drugom kraju. Došla sam u Italiju da bih malo bolje spoznala sebe i mogućnosti koje mi pruža moja mladost. Bila sam, kao i vi, skeptična, ali nisam mnogo razmišljala o tome da li ću se snaći i kako će me prihvatiti porodica. Ovu divnu porodicu, koja me je prihvatila kao svoju kćerku i stariju sestru, poslala mi je Dragana, moj koordinator. Veoma je bitno da napomenem to da u svakom momentu, ako imate pitanje, možete da se obratite svojoj koordinatorki, koja je tu za vas 24 h. Na samom početku, tokom mog intervjua sa njom, mogla sam da zaključim da je ona prava osoba koja može da odluči da li ste prošli ili niste. I kasnije, ona je pokazala mnogo profesionalnosti i strpljenja, posebno u prvim momentima mog privikavanja na novu kulturu i porodicu. Dugujem zahvalnost, ne samo njoj, nego i tome što postoji normalna agencija, koja sve ono sto napiše u svom opisu i ispuni.
Ovo novo iskustvo mi je pomoglo da razvijem svoje mogućnosti. Provodila sam mnogo vremena sa decom. Išla sam sa njima na plažu svakoga dana, pripremala im da jedu i na trenutke se osećala kao njihova majka. Nisam se osecala kao stranac, već prijateljicom, sestrom i majkom. Sve to troje sam pokušala da izbalansiram, a deca su mi dane ispujavala smehom, plačem, oduševljenjem i emocijama, onako iskreno, kako samo deca umeju. Takođe sam naučila mnogo toga od njihove majke. Svoje kulinarske sposobnosti sam obogatila novim receptima. Obišla sam ceo grad u kome boravim, putovala u Hrvatsku sa porodicom, obilazila obližnja mesta i za ova dva meseca skoro naučila da se sporazumevam sa ljudima na italijanskom jeziku. Svakog dana me je oduševljavala velikodušnost ljudi koji žive u Italiji. Veoma je bitno imati dobar odnos sa porodicom, a ja sam uspela u tome. Njima je bilo čudno što u Subotici nikada nisam osetila zemljotres, a meni je sama pomisao da sam u drugoj zemlji bila čudna.
Nisam želela da pišem o svom iskustvu pre njegovog završetka. Stoga, sve ovo pišem pri početku završetka, kada se osjećam ispunjeno jer sam stekla nove životne prijatelje i poznanstva, znanja o novoj kulturi, kuhinji i istoriji, promijenila životne navike i usavršila sebe. I znam, kad se vratim u svoju Suboticu, osjećaću da tamo u zemlji, o kojoj sam nekad znala izuzetno malo, a koja mi je svojim oblikom čizme još kao djevojčici privlačila pažnju, sada imam istinske prijatelje.
Ne mogu mnogo da vas savetujem, radite onako kako mislite da je najbolje, a najbolje jeste da u životu donosite mnogo promena i ne plašite se istih. Ako želite promenu, uključite internet, upišite Centar za afirmaciju i razvoj, izaberite najbolju povoljnost za vas i učinite to. Ja sam učinila i nikada se neću pokajati, šta više, uvek ću se rado vraćati na ove provedene dane. A možda se vratim na sajt i ponovo izaberem neko novo mesto, neke nove ljude, povoljnosti ili šta god može da učini moj život drugačijim. Nisam mnogo pisala o tome kako su mi dani prolazili, jer sve od osobe do osobe zavisi kako će ispuniti svoj dan. Na vama je da radite šta želite u slobodno vreme, a ja imam fotografije kojima sam sve to obeležila.
Želite da posjetite Italiju, ne ustručavajte se PRIJAVI SE
