Volite da upoznajete drugačije kulture? Onda nećete pogrešiti!

Volite da upoznajete drugačije kulture? Onda nećete pogrešiti!

Volite da upoznajete drugačije kulture? Onda nećete pogrešiti!

Nedelju dana pre nego sto ću se smestiti kod porodice u Andaluziji, u mestašcu između Cordobe i Seville, Palma del Rio, stigla sam u Cataloniu na dugo očekivani odmor. Iskreno prvi utisak je bio tako loš, hladno vreme je bio prvi od razloga, zatim loš hotel i hrana, izbor lošeg dana za obilazak Barselone, koje se završio razgledanjem Sagrada Familie iz suši restorana preko puta. Sve u svemu, rekla sam sebi ovo je verovatno najgori deo i bila sam spremna na sve.
 
Međutim, kako sam izašla iz voza u Cordobi, i dočekalo me divnih 35C, izmamilo mi je momentalno osmeh na lice. Dolazak u Palma del Rio, upoznavanje porodice koja se činila savršeno, sve potaman! Porodica je brojala 3 dece od 6, 7 i 9 godina i roditelje, kao i mnogobrojnu rodbinu koju sam upoznavala vremenom dok sam boravila sa njima. Imala sam svoju sobu , kupatilo i sopstveni ulaz koji je vodio do moje sobe. Host mama me je upoznala sa drugim devojkama koje su bile smeštene po porodicama kao „Au Pair“ kao i sa njenim poznanicama sa kojima sam svakodnevno mogla da usavršavam španski jezik. Jedino sto su me otpočetka zamolili jeste da pričam sa decom isključivo na engleskom, sto se meni nije činilo kao najbolja ideja  s obzirom da su moja deca jedino razumela brojeve i boje, tako da smo dosle na ideju da kažem na engleskom sve sto želim i to im prevedem na španski, ovo nije loša ideja ako deca zaista ne znaju reč engleskog, jer ćete sigurno trebati da im objasnite da vam daju ruku pri prelazu ili u tako nekoj situaciji kada je zaista potrebno da vas razumeju. Sve se činilo divno, da bi posle 4 dana  najstarija ćerka bila nezadovoljna mojim boravkom u njihovoj porodici, i nije htela ništa da radi sa mnom, da je vodim na aktivnosti, da provodi sa mnom vreme, tada sam se obratila agenciji za pomoć i oni su mi zaista bili najveća podrška. Pričali su sa mnom, kao i sa porodicom i svi smo želeli da ja ostanem sem nje i dogovorili smo se da ostanem nedelju dana da vidimo kako ce devojcica da reaguje. Naravno, kao što biva sa decom, prihvatila je činjenicu da sam tu i da cu ostati vreme koje smo se dogovorili. Kako je vreme prolazilo, navikavali smo se jedni na druge , zaista kao da sam deo te porodice, a tako su i deca počela da se ponašaju prema meni, ali naravno, čim su imali prilike , neko je bio nestašan, svaki dan avantura  🙂 Obaveze koje sam ja imala oko njih zaista nisu bile naporne, dočekivala sam ih iz skole, da bi nas roditelji pokupili kolima i odvezli kući, zatim bih od 4 do 9 bila sa njima, za to vreme bismo se igrali ili išli u park, radili domaći i išli na aktivnosti koje su imali van škole, potom bi ih okupala, i večerali bismo zajedno. Što se tiče kućnih poslova, morala sam svoju sobu da održavam u redu i čistim je jednom nedeljno detaljno, kao i da pomažem oko sudova od ručka i pomognem oko večere za decu.  Tako je prolazilo vreme od ponedeljka do petka, i dve subote u mesecu, a moje slobodne dane nemam dovoljno reči da vam prepričam.
Magično vreme. Toliko sam se združila sa drugim „Au Pair“ da smo počeli da planiramo putovanja svaki vikend, i tako je redom krenulo Seville, Cadiz, Portugal( Albufeira), Corodba, Malaga, Madrid, Maroko( Tangier,Tetouan, Chefchaouen). To su iskustva koje se prosto moraju doživeti, iskustva koja menjaju čoveka, čini mi se , nabolje.
Kad znaš da si sam , prepušten sebi, sa ljudima koji ti nikako nisu bliski i znaš ih par nedelja, ali već ih smatraš porodicom, jer te oni razumeju i isto su daleko od svoje porodice i prijatelja, i znaju kako se osećaš, i doživljavate ta predivna iskustva i putovanja zajedno. Sto se tiče džeparca, ja sam konkretno imala 70e nedeljno, što mogu reći da je i više nego dovoljno za vaše svakodnevne potrebe, da kupite sebi neku sitnicu, izađete sa društvom na piće itd, ali ako želite da putujete , taj trošak ipak sami snosite, ono sto je najskuplje u Španiji što se tiče putovanja jeste prevoz, tačnije voz, cena autobusa je prihvatljiva ali morate da se pomirite sa činjenicom da ćete se truckati npr. 3 sata duže nego vozom. Konkretno relacija Cordoba-Madrid, vozom je 1: 45 min, dok autobusu treba i do 6 sati, tako da sve ima svoje prednosti.  Ja sam se uglavnom vozila autobusom jer sam želela da obiđem što više.
 
Prijateljstva koja sam sklopila tokom boravka na razmeni su dugoročna, takođe i ljude koje sam upoznala ne verujem da cu ikada moći da zaboravim, ta tri meseca se činilo kao san. Činjenica da za par dana idem u posetu svojoj porodici je dovoljno reći da nedostajemo jedni drugima, a takodje i posete od drugih “ Au Pair“ koje dolaze u Srbiju da me posete tokom leta !
 
Ko god da se odlučio za ovaj program, komunikativan je, voli da upoznaje ljude, drugačije kulture, voli dobro da jede i pije , voli španski jezik, neće pogrešiti!
 
Theme Tweaker by Unreal
%d bloggers like this: