Igor, učesnik kulturne razmjene sa Kinom uživa u pisanju o svojim iskustvima, a jednu od njegovih mnogobrojnih priča možete pročitati u nastavku:
Moram reći da je Kina jedna veoma zanimljiva, nesvakidašnja, prelepa, uređena i veoma inspirativna zemlja. A prošle godine u ovo doba nisam ni zamišljao da ću svoju svakodnevicu preseliti na ovaj kraj planete. Blizu dva meseca živim u Šangaju, učim jezik i upoznajem predivnu kinesku kulturu. Iako sam se privikao, i sada mi je na primer već čudno da jedem koristeći viljušku i nož, postoje neke veoma zanimljive kulturološke razlike. Ali ne brinite, posle inicajalnog kratkotrajnog kulturnog šoka, ove razlike dolaze na svoje mesto i postaju simpatične.
Počnimo od kineske hrane. Probali ste je na Balkanu, eventualno u Evropi, a oni malo srećniji i u Americi? Ne, niste probali kinesku hranu. Kineska hrana (u Kini!) je toliko ukusna, da čisto sumnjam da ću više ikada ući u kineski restoran na bilo kom drugom kraju sveta. Jednostavno, bez lokalnih sastojaka i načina pripreme, to više nije ni blizu onoga što treba da bude. Prava kineska hrana, posebno u Šangaju, puna je morskih plodova, raznog povrća, ali i mesa. Postoje specifični začini koje koriste u ishrani, na koje možda evropske kulture nisu navikle, s tim da se nije nimalo teško privići na njih. Elem, kako o ukusima ne treba raspravljati, izneću tri specifičnosti o kineskoj hrani i kulturi konzumiranja iste, na koje sigurno nećete ostati ravnodušni.
1) Navikli ste na supu, pa glavno jelo sa salatom, i na kraju dezert. U kineskoj kulturi ovaj redosled jednostavno ne postoji. Pored toga što dezert nije deo tradicionalnog kineskog ručka, sigurno će vam biti šokantno to da se supa ne jede prva, već paralelno sa svim ostalim jelima. A ostala jela zapravo ne čini meso sa pireom i eventualno još jednim povrćem, već nekih pet-šest različitih jela i salata. Na tanjir stavite malo svega, pa ono što vam se svidi dosipate, logično.
2) Na trenutke ne možete biti sigurni da li je ono što upravo žvaćete povrće ili meso. A kamoli kog je porekla. Na primer lotosov koren. Ako ga ne konzumirate par puta nedeljno, sigurno nećete imati predstavu šta je. Takođe, određeni delovi pačijeg mesa liče ukusom i teksturom na povrće. Jednostavno neverovatno. A u toj simfoniji jela i ukusa, koga bi zapravo i bilo briga šta tačno jede. (Psi i mačke u ishrani su samo mit, osim u jednoj provinciji, sudeći po rečima lokalnog stanovništva!)
3) Kineski štapići. Fenomen za sebe. Njih ne možete naučiti da koristite ako idete u kineski restoran jednom u dva meseca. Njima morate da jedete konstantno par nedelja da biste okvirno uklavirili kako se koriste. Istini za volju, i ja se posle dva meseca povremeno i dalje borim s njima. Ali to nije sve! Kada vam se svidi određeni komad hrane, potrebno ga je „upecati“ štapićima, i prineti ustima ili tanjiru, bez da ga ispustite u neko drugo jelo.
HINT: Ko bude imao priliku, neka obavezno proba takozvani „hot pot“, ili na kineskom „huoguo“. Tu situacije iz poslednje stavke postaju jako vesele. Ako ste kao mali išli sa rodbinom na pecanje često, možda vam upravo konzumacija ovog jela neće biti toliki kulturološki šok.
Kultura ponašanja je značajno drugačija u Kini, nego čak i među kineskim ljudima u ostatku sveta. One porodice potpuno identičnih ljudi, koji se dernjaju na ulici tako da ih čuju do rodne Kine, kakvi su svojstveni i štaviše svakodnevni na Balkanu, u Kini su mit. Verovali ili ne, svi ljudi ovde izgledaju vidno različiti. Odmah da napomenem da mi je to bila konstatacija odmah prvog dana kada sam došao, a ne navika posle dva meseca. Što se tiče kulture ponašanja na ulici i buke, moram podeliti sa vama to koliko sam zaprepašćen. Osim što na ulicama nema vike, nema ni buke u saobraćaju. Verovali ili ne, a verujem da ne verujete, i ja sam morao par puta da stanem i uštinem se da bih bio siguran da ne sanjam, u jednoj od najvećih svetskih metropola nema ni zakrčenja na ulicama (osim eventualno između 16 i 17 časova petkom, ali to uopšte nije toliko strašno), niti bilo ko uopšte koristi sirenu. Kultura vožnje je takođe fenomen. Kada svetlo postaje žuto, prvi pred semaforom staje. Staje! Ne projuri kolona od dvadeset automobila i tri kamiona! Ali ono što je zaista fascinantno, i što još uvek ne mogu da dokučim u njihovoj saobraćajnoj kulturi – ako se krećete na biciklu ili motoru, imate apsolutnu prednost na svakoj ulici, možete se kretati i pešačkim prelazom, i nikakvi semafori niti saobraćajni znakovi ne utiču na vas. Preporuka za Evropljane sa slabim srcem, nemojte ići u Kinu ako nameravate da vozite.
Još jednu stvar bih izdvojio, a to je kultura familijarnih odnosa. Mislili ste da su balkanski rodbinski odnosi sa silnim zaovama, pašenozima, svastikama i drugim nesvrsishodnim nazivima komplikovani? Svašta. U Kini postoje dve različite reči za baku, u zavisnosti od toga da li vam je rod po majci ili ocu. Ali čekajte, to nije sve! Za rođenog brata i sestru postoje po dve reči, u zavisnosti od toga da li su stariji ili mlađi. Kao što vidite, u kineskoj kulturi se zaista mnogo vodi računa o familijarnim odnosima. Baš pre nedelju dana imao sam tu divnu priliku, i čast, da prisustvujem 90. rođendanu prabake dece koju podučavam engleskom jeziku. Toliko familijarno okupljanje mislim da nisam čak ni na jednoj slavi do sada video. Usput, moram napomenuti i to da je kinesko gostoprimstvo zaista nenadmašivo. Svi smo donekle navikli da kada dođemo nekome u kuću budemo fino ugošćeni. Šta reći kada se cela familija na gorepomenutom rođendanu zainteresovala za mene, kako je meni u Kini, snalazim li se, učim li jezik. Šta reći kada su svi iz familije (doduše, koji znaju engleski) prišli da razgovaraju sa mnom, a da to bude više od kurtoaznog pružanja ruke i razmene imena. I to značajno više. Iako sam znao da ljudi u Kini važe za odlične domaćine, ovome se ni najmanje nisam nadao.
Za kraj, spomenuo bih još jednom to koliko život u svetskoj metropoli može biti izuzetan i pun lepih trenutaka. Toliko toga ima još da se upozna, i toliko je tek preda mnom. Očekujte da se sledeći put javim sa malo boljim znanjem kineskog jezika, malo većom stabilnošću u rukovanju štapićima, malo više zanimljivosti o kineskoj istoriji i tradiciji, malo više razloga da obavezno posetite ovu prelepu zemlju, i malo više zanimljivih događaja, koje ću ovekovečiti u dobre uspomene.
Prijavi se i ti! PRIJAVI SE
